Регулације

Недавно је Душан Павловић написао текст чија је поента - У Ужицама градска управа не одређује компанијама број возила и максималну цену вожње, такси у Ужицама је јефтин, дакле неолиберализам је добар.

Неолиберализам је идеологија која укључује укидање  скоро свих/свих  регулација на тржишту, али укључује и многе друге ствари о којима ћу писати неком другом приликом. Овај текст је о регулацијама.

Постоје четири случаја када државна управа треба да уводи законске регулације:

1) Како би заштитила купца од неинформисаности/дезинформисаности.
Примери регулација ове врсте:
  1. Ако на кеси која се продаје пише само "пасуљ", онда у тој кеси не сме бити ништа осим пасуља.
  2. Таксиста мора да обавести купца услуге колика је цена вожње, пре него што вожња започне.

2) Како би се заштитило здравље грађана.
Примери регулација ове врсте:
   1. Повећани порез на дуван, алкохолна пића и слично.
   2. Фабрика мора да има одређени филтер за одређену врсту гасова које испушта.

3) Како би се заштитила државна привреда.
Примери регулација ове врсте:
   1.Када домаћи произвођачи не могу да се такмиче са страним, повећавају се порези на увоз одређених производа. (Циљ је што пре вратити их назад на нормалу)
   2. Максимална каматна стопа

4) Како би се ограничила цена неопходних производа или услуга.
Примери регулација ове врсте:
  1. Максимална цена воде.
  2. Максимална цена струје.

Како ограничавање броја таксија очигледно не спада ни у једну од наведених категорија, ова регулација је лоша.
Уколико је негде проблем превелика цена таксија, очигледно решење је увођење нових аутобуских линија. У овом случају није потребна законска регулација тржишта.

Постојање лоших регулација је аргумент само за укидање тих истих лоших регулација, а није аргумент за укидање свих регулација; А поготово не за читав неолиберализам.