О цензусу

Овај текст је одговор на питање зашто мислим да требамо укинути правило да листе које на парламентарним изборима добију мање од 5% не добијају ни један мандат.

Могуће је у оквиру садашњег система да - Уколико на изборима учествује више од 20 листа, само једна добије више од 5%, и тек мало више од 5%, и та једна се залаже за сет закона против кога су све остале листе против.
Тада би такав сет закона био усвојен, и ако је преко 94% важећих гласова народа за листе које су против тог сета закона.

Шансе да цифре буду овакве су стварно мале, али смањењем цифара из наведеног случаја овај проблем не нестаје.
У демократији се одлучује већином гласова. Систем какав ми имамо такав није.

Регулације

Недавно је Душан Павловић написао текст чија је поента - У Ужицама градска управа не одређује компанијама број возила и максималну цену вожње, такси у Ужицама је јефтин, дакле неолиберализам је добар.

Неолиберализам је идеологија која укључује укидање  скоро свих/свих  регулација на тржишту, али укључује и многе друге ствари о којима ћу писати неком другом приликом. Овај текст је о регулацијама.

Постоје четири случаја када државна управа треба да уводи законске регулације:

1) Како би заштитила купца од неинформисаности/дезинформисаности.
Примери регулација ове врсте:
  1. Ако на кеси која се продаје пише само "пасуљ", онда у тој кеси не сме бити ништа осим пасуља.
  2. Таксиста мора да обавести купца услуге колика је цена вожње, пре него што вожња започне.

2) Како би се заштитило здравље грађана.
Примери регулација ове врсте:
   1. Повећани порез на дуван, алкохолна пића и слично.
   2. Фабрика мора да има одређени филтер за одређену врсту гасова које испушта.

3) Како би се заштитила државна привреда.
Примери регулација ове врсте:
   1.Када домаћи произвођачи не могу да се такмиче са страним, повећавају се порези на увоз одређених производа. (Циљ је што пре вратити их назад на нормалу)
   2. Максимална каматна стопа

4) Како би се ограничила цена неопходних производа или услуга.
Примери регулација ове врсте:
  1. Максимална цена воде.
  2. Максимална цена струје.

Како ограничавање броја таксија очигледно не спада ни у једну од наведених категорија, ова регулација је лоша.
Уколико је негде проблем превелика цена таксија, очигледно решење је увођење нових аутобуских линија. У овом случају није потребна законска регулација тржишта.

Постојање лоших регулација је аргумент само за укидање тих истих лоших регулација, а није аргумент за укидање свих регулација; А поготово не за читав неолиберализам.

Већински изборни систем

Већински изборни систем значи да се територија у којој се врше избори издели на мање изборне јединице, па свака странка шаље у парламент онолико посланика у колико је изборних јединица победила.

Пајтић тражи да се уведе већински изборни систем да би, како он то каже "посланици одговарали изборним јединицама, а не партијским руководствима", и "да бирачи знају за кога гласају и кога да санкционишу уколико посланици не изврше њихова очекивања".
Каже да је "режим" укидањем већинског система у војводини, "укинуо сваку клицу демократије".

Шта је проблем са већинским системом?
1. Резултати избора зависе више од облика и величине изборних јединица него од воље бирача; Па самим тим резултате избора одређује онај ко одређује величину и облик изборних јединица.
2. Гласачи мањих странака уопште не би имали своје представнике.
Могућ је чак случај да у свим изборним јединицама једна странка освоји 50,1%; а друга 49,9%; И 49,9% људи не би имали свог представника у парламенту!

Очигледно је да пропорционални изборни систем много веродостојније представља вољу грађана од већинског, што значи да је демократскији.

Тачно је да је потребно да се одговорност коју посланици имају према странкама замени одговорношћу према грађанима. Решење за овај проблем је врло једноставно - Заменити гласање за странке гласањем за људе.
Шта би све тиме било постигнуто?
1. У парламент би улазили они које грађани сматрају најбољима, а не они које странка сматра најбољима.
2. Политичари не би морали да се устручавају да изнесу предлоге које сматрају добрим, због тога што би изгубили поверење неких колега из странке.
3. Смањио би се сукоб између странака, а повећала сарадња између свих политичара.

Донације из ЕУ

Често се у масовним медијима може прочитати да ја Европска Унија донирала неки новац Србији.

Донација је реч која се често везује за поклањање оних који имају онима који немају; За једну врсту несебичне помоћи.

Несумњиво је да у ЕУ постоје људи који воле да помогну угроженима; Али "донације" које Србија добија нису од обичних великодушних људи. Тај новац је од људи који су на власти.
Њима тај новац стварно треба. Има толико тога што могу да ураде са њим, има толико земаља у ЕУ којима је стварно потребна што већа помоћ.

Зашто би помагали баш Србији?
Њима је у интересу да Србија уђе у ЕУ:
1. Државе чланице не добијају новац од Европске Уније, већ јој плаћају.
2. Док год смо независни, можемо да поставимо на власт људе који ће радити у најбољем интересу наше државе. Једном када уђемо у ЕУ, уместо наших људи ће о судбини Србије одлучивати људи које уопште не занима како живи просечан Српски радник.
3. Плате нам се неће магично повећати. Али цене ће магично скочити!
ЕУ намеће разне регулације. Говоре вам каквог облика поврће можете да продајете, са колико вати усисивач можете да продајете и слично. Овим се остварује потпуни монопол на тржишту. Предузећа која им одговарају зарађују, а остала пропадају.

Дакле то када нам дају новац баш и није донација. Заправо је инвестиција. Дају нам новац да замажу нашем народу очи.

Сада на нама користе стари маркетиншки трик. Убеђују нас да нисмо достојни чланства, да нисмо довољно добри - Како би повећали своју цену у нашим очима.

Деда Мраз не постоји! Немају других начина да нас убеде да се учланимо, па нам дају мало новца и од тога праве медијски спектакл.