Већински изборни систем

Већински изборни систем значи да се територија у којој се врше избори издели на мање изборне јединице, па свака странка шаље у парламент онолико посланика у колико је изборних јединица победила.

Пајтић тражи да се уведе већински изборни систем да би, како он то каже "посланици одговарали изборним јединицама, а не партијским руководствима", и "да бирачи знају за кога гласају и кога да санкционишу уколико посланици не изврше њихова очекивања".
Каже да је "режим" укидањем већинског система у војводини, "укинуо сваку клицу демократије".

Шта је проблем са већинским системом?
1. Резултати избора зависе више од облика и величине изборних јединица него од воље бирача; Па самим тим резултате избора одређује онај ко одређује величину и облик изборних јединица.
2. Гласачи мањих странака уопште не би имали своје представнике.
Могућ је чак случај да у свим изборним јединицама једна странка освоји 50,1%; а друга 49,9%; И 49,9% људи не би имали свог представника у парламенту!

Очигледно је да пропорционални изборни систем много веродостојније представља вољу грађана од већинског, што значи да је демократскији.

Тачно је да је потребно да се одговорност коју посланици имају према странкама замени одговорношћу према грађанима. Решење за овај проблем је врло једноставно - Заменити гласање за странке гласањем за људе.
Шта би све тиме било постигнуто?
1. У парламент би улазили они које грађани сматрају најбољима, а не они које странка сматра најбољима.
2. Политичари не би морали да се устручавају да изнесу предлоге које сматрају добрим, због тога што би изгубили поверење неких колега из странке.
3. Смањио би се сукоб између странака, а повећала сарадња између свих политичара.